Termodinamika 
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 31

Sadržaj
1. Cilj rada 2
2. Klasična i statistička termodinamika 3
3. Pojam ansambla 4
4. Statistička suma apstraktnog totalno otvorenog sistema 5
4.1 Verovatnoća da se sistem nalazi u stanju (Ei, Nk, Vj) 5
4.2 Fizičko značenje parametara α, β i γ 8
4.2.1 Parametar β 9
4.2.2 Parametri α i γ 12
4.3 Statistička suma sistema 16
5. Klasične termodinamičke funkcije 16
6. Izvođenje termodinamičkih veličina u funkciji statističke sume sistema 17
6.1 Analogija sa ostalim tipovima sistema 17
6.2 Srednje vrednosti energije, broja čestica i zapremine 20
6.3 Termodinamički potencijal 23
6.4 Entropija 25
6.5 Srednji broj čestica 26
6.6 Srednja zapremina 26
7. Ostale termodinamičke funkcije 26
7.1 Helmholtz-ova slobodna energija 26
7.2 Gibbs-ova slobodna energija 27
7.3 Entalpija 27
7.4 Toplotni kapacitet pri izohorskim uslovima 27
7.5 Toplotni kapacitet pri izobarskim uslovima 29
7.6 Razlika toplotnih kapaciteta CP i CV 29
8. Zaključak 29
9. Literatura 32
1. Cilj rada
Ovaj rad ima za cilj izvođenje statističke sume i termodinamičkih veličina za totalno otvoreni sistem, odnosno sistem koji sa okolinom razmenjuje energiju E, broj čestica N i zapreminu V. Pri tome, parametri ovog sistema su konstantni i to su temperatura T, hemijski potencijal µ i pritisak P. To znači da je posmatrani sistem u termičkoj, hemijskoj i mehaničkoj ravnoteži sa okolinom.
Okolina je predstavljena kao beskonačno veliki toplotni rezervoar, koji ima mnogo veći broj čestica i mnogo veću zapreminu od posmatranog sistema.
U okviru ovog rada su razmatrani samo termomehanički sistemi, tj. sistemi nad kojima se rad vrši jedino pri promeni njihove zapremine, ne uzimajući u obzir promenu spoljnih veličina kao što je magnetno polje ili veličine vezane za promenu oblika sistema.
2. Klasična i statistička termodinamika
Klasična i statistička termodinamika se bave makroskopskim sistemima sa mnogo čestica. Termodinamički sistem je deo univerzuma koji je izabran za termodinamičko razmatranje.
Klasična termodinamika povezuje eksperimentalne sa teorijskim veličinama sistema i to bez razmatranja na molekulskom nivou. Ispituje sistem u celini, a ne sam konstituent koji čini sistem.
Prednost klasične termodinamike je što se njeni principi primenjuju na sve sisteme bez obzira na njihovu prirodu i pri svim uslovima.
Nedostatak klasične termodinamike je nemogućnost izračunavanja makroskopskih veličina sistema samo na osnovu osobina molekula koji čine taj sistem. Drugi nedostatak je što objašnjava kako, ne i zašto se određena situacija dešava. Na primer, hemijski problem: Zašto se izolovan sistem od 2 mol jodovodonične kiseline na temperaturi od 750K posle nekog vremena pretvara u sistem od 1,576 mol jodovodonične kiseline, 0,212 mol vodonika i 0,212 mol joda na temperaturi od 700K? Klasično-termodinamički odgovor je: Zato što je entropija ovog stanja veća nego za sva druga moguća stanja, a entropije su poznate iz merenja. Ovo stanje ima maksimalnu entropiju jer se slaže sa prvim zakonom termodinamike. Dakle, klasična termodinamika daje nepotpun odgovor na pitanje-zašto [1].

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]